Sreda 15.april 2020 godine na RTS 1 u 18.55h emitovana je nova emisija kviza Slagalica.
Predlog knjige - Istinita prica
"Večeras", rekao je, "postoje dve odlične pesme: one su od Heiberga; niko drugi ne bi mogao da napiše nešto poput njih." A sada su moje pesme primljene sa oduševljenjem. Ćerka, koja je bila u mojoj tajni, uzbuđeno je rekla da sam autor. Svi su udareni u tišini i uznemireni su. To me je duboko ranilo. Jedan od naših najmanje cenjenih pisaca, ali čovek ranga, koji je bio vrlo gostoljubiv, jednog dana mi je dao mesto za njegovim stolom. Rekao mi je da će izaći novogodišnji poklon i da je apliciran za doprinos. Rekao sam da će se jedna moja nova pjesma, na želju izdavača, pojaviti u istom novogodišnjem poklonu. "Šta, dakle, svi i bilo ko treba da doprinesu ovoj knjizi!" rekao je čovek u nevolji: "tada mu neće trebati ništa; ja mu sigurno ne mogu ništa dati." Moj učitelj se zadržao na znatnoj udaljenosti od mene. Išla sam kod njega dva puta svakog dana, a na putu tamo moje misli su bile okupirane mojim lekcijama. Po povratku, međutim, disao sam slobodnije i tada su mi svijetle poetske ideje prolazile kroz mozak, ali nikad nisu bile posvećene papiru; tokom godine napisano je samo pet ili šest šaljivih pesama, koje su me manje uznemirivale kada su mi stajali da se odmaram na papiru, nego ako su mi ostali u glavi.
Predlog knjige - Istinita prica
"Večeras", rekao je, "postoje dve odlične pesme: one su od Heiberga; niko drugi ne bi mogao da napiše nešto poput njih." A sada su moje pesme primljene sa oduševljenjem. Ćerka, koja je bila u mojoj tajni, uzbuđeno je rekla da sam autor. Svi su udareni u tišini i uznemireni su. To me je duboko ranilo. Jedan od naših najmanje cenjenih pisaca, ali čovek ranga, koji je bio vrlo gostoljubiv, jednog dana mi je dao mesto za njegovim stolom. Rekao mi je da će izaći novogodišnji poklon i da je apliciran za doprinos. Rekao sam da će se jedna moja nova pjesma, na želju izdavača, pojaviti u istom novogodišnjem poklonu. "Šta, dakle, svi i bilo ko treba da doprinesu ovoj knjizi!" rekao je čovek u nevolji: "tada mu neće trebati ništa; ja mu sigurno ne mogu ništa dati." Moj učitelj se zadržao na znatnoj udaljenosti od mene. Išla sam kod njega dva puta svakog dana, a na putu tamo moje misli su bile okupirane mojim lekcijama. Po povratku, međutim, disao sam slobodnije i tada su mi svijetle poetske ideje prolazile kroz mozak, ali nikad nisu bile posvećene papiru; tokom godine napisano je samo pet ili šest šaljivih pesama, koje su me manje uznemirivale kada su mi stajali da se odmaram na papiru, nego ako su mi ostali u glavi.